Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansijska tržišta i berze". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Садржај

УВОД-----------------------------------------------------------------------------2

ЕЛЕМЕНТИ ФИНАНСИЈСКО–ТРЖИШНОГ СИСТЕМА------3

ФИНАНСИЈСКА ШТЕДЊА----------------------------------------------3

ФИНАНСИЈСКА АКТИВА------------------------------------------------3

ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ-------------------------------------4

ВРСТЕ ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА-------------------------------6

ТРЖИШТЕ НОВЦА--------------------------------------------------------6

ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА--------------------------------------------------7

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ-----------------------------------------------------8

ПОЈАМ БЕРЗЕ----------------------------------------------------------------9

ЕЛЕМЕНТИ БЕРЗЕ----------------------------------------------------------9

ПРИНЦИП РАДА БЕРЗЕ-------------------------------------------------10

ВРСТЕ БЕРЗЕ----------------------------------------------------------------17

ЗАКЉУЧАК ------------------------------------------------------------------23

ЛИТЕРАТУРА---------------------------------------------------------------24

У В О Д

Тржиште чине сви односи понуде и тражње који се успостављају ради размене роба и услуга у одређено време и на одређеном месту. Понуда је количина одређене робе која се у одређено време, на одређеном месту и по одређеној цени нуди купцима. Тражња је одређена количина новца којом се купује одређена врста робе.Финансијска тржишта представљају места на којима се тргује финансијским инструментима. Такође, она се могу дефинисати и као организована места на којима се сусрећу понуда и тражња за различитим облицима финансијских инструмената (али и активе).На финансијским тржиштима предузећа долазе до средстава неопходних за своје финансирање. На њима се повезују субјекти који располажу вишковима финансијских средстава и субјекти којима недостаје новац. На тај начин се повезују две значајне макроекономске категорије – штедња и инвестиције. Укупан обим штедње на нивоу националне привреде у једном временском периоду једнак је укупном обиму инвестиција, што се назива штедно-инвестициони циклус. На финансијским тржиштима се креирају и трансформишу финансијска потраживања (обавезе) и изражавају и реализују понуда и тражња за финансијским инструментима. Субјекти који имају вишак новца стављају га, путем кредита или власничких удела, на располагање субјектима којима новац недостаје. Ово се постиже преко финансијских инструмената који се могу претворити у готов новац када су њиховим власницима потребна ликвидна средства.Већина Аутора говори не о једном, него о више финансијских тржишта, па овај појам изједначава са појмом финансијско - тржишни систем.

Елементи финансијско - тржишног система су:

Финансијска штедња

Финансијска актива

Финансијске институције

ЕЛЕМЕНТИ ФИНАНСИЈСКО – ТРЖИШНОГ СИСТЕМА

ФИНАНСИЈСКА ШТЕДЊА

Штедња представља део доходка чија се потршња одлаже за касније. Ово је садржај макроекономског појма штедње. Склоност ка штедњи зависи од великог броја фактора (висина прихода, животни стандард, навике, стабилност, пореско оптерећење исл.).

Економске једнинице које имају остварену штедњу у облику новаца ( суфицитне ексономске јединице) могу се поделити у три групе:

Становништво

Привредни субјекти

Државни сектор

Суфицитне економске јединице имеју облик имовине у виду потраживања од банака, што представља финансијску активу, односно имају финансијску штедњу у форми новца.На финансијским тржиштима врши се трансферисање тог новца од суфицитних ка дефицитним економским јединицама у замену за неки други финансијски инструмент. Токови финансијске штедње од суфицитних ка дефицитним економским јединицама могу бити двојаки:

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]